O izvorištu reke se preganjaju dva mesta, pominje se i slavina čak. Spore se stanovnici te Crne šume gde Dunav tačno izvire. A on se ustvari skuplja, natapa tlo polako sa brdskih potoka i curaka i svojim daljim tokom poprima snagu i veličinu. Dubi svoj put kroz vreme i istoriju. Ova knjiga pokušava da uhvati nešto od te trase i da prenese germanski duh sve do Crnog mora. Prezentovano je obilje podataka: carica Marija, supruga Ferdinanda III, putovala je od Linca do Beča 13. i 14. marta 1645. godine Dunavom, u povorci od 52 lađe. Grof Karl Aleksandar fon Virtemberg je 1719. godine posle mira u Požarevcu uputio jednu barku niz Dunav, sa 150 švapskih i bavarskih devojaka, preživelim podoficirima, koji su ostali naseljeni u Banatu. A sve da bi se oženili i ukorenili u tu novu geografiju. Eh taj Dunav! Čemu sve nije služio!
Na njegovoj obali, u mestu Arištetneu, u kripti lokalne crkve počivaju Franc Ferdinand i supruga mu Sofija Hotek, koji su ubijeni u Sarajevu 1914. godine. Ostalo je zabeleženo da je Franc voleo da lovi: u jednom danu ubio je 2763 galeba. Gospode! A inače, u lovačkom zanosu je usmrtio 600 000 jelena. Da je poživeo potamanio bi pola Evrope. I Kafka je gledao Dunav pod svojim pravim imenom Amšel. Na putu ove već velike reke, ljuljuška se Bratislava pod svojim slovačkim imenom. A bivala je tu i kao nemački Presburg i mađarski Požun. To ime potiče od Pozonium, kada je u vreme antičkog Rima bio predstraža Dunavu. Nad ovom vodom lebdi i Pačirta-ševa, vrsta mađarske muzike. I pošto su Srbi dobacili do Sent Andreje, evo i njih. U Budimpešti se rodio Milo Dor (umetničko ime) od roditelja Srba, autor romana „Sva moja braća“ hronika budvanske porodice Zanović i „Ništa od sećanja“ roman o propasti jedne srpske familije u Banatu. A ima tu još nekoga. Tarzan je ustvari iz Temišvara, tj. Džoni Vajsmiler, koji je glumio Tarzana bio je rumunski plivač. Svašta je Klaudio saznao ploveći Dunavom: Miorica je u rumunskoj narodnoj pesmi jagnje, simbol mirno prihvaćene žrtve iz ljubavi prema drugima.
Među koricama ove knjige pojavila se i jedna meni potpuno nepoznata reč: persuazija. Pojma nisam imala šta označava. A znači posedovanje svog života i svoje ličnosti u sadašnjosti, sposobnosti da se potpuno živi u trenutku bez pomamne strasti da se život brzo potroši. Mislila sam i da je Sekelji samo prezime. Ali nije. To je hunsko pleme koje živi u Transilvaniji i svi su nomadski vitezovi. A Dunavom se prostirala u dužini od 1000 km i Vojna krajina, od Kranjske do planine Balkan, nastala u XVI veku da čuva monarhiju od Turaka. Tom granicom rekom su patrolirali šajkaši, uglavnom Srbi, u svojim čamcima, šajkama. 1881. godine je definitivno raspuštena. Autor nam dalje otkriva da su Pomaci islamizovani Bugari, a da je u Konstancu (antički Tomi) danas u Rumuniji, bio proteran Ovidije. A već pri svome nestanku Dunav teče pored Braile odakle je rumunski pesnik Panait Istrati, inače sin nekog grčkog krijumčara.
Delta se već nazire, jedan od bezbrojnih rukavaca teče dužinom 110km duž tvrđave Salsovije u kojoj je car Konstantin naredio da se ubije njegov savladar Licinije. Turistički vodiči iz XIX veka navode da je u delti Dunava džungla ljudi. Bilo je tu Turaka, Kavkažana, Cigana i Crnaca, Bugara i Vlaha, Rusa i Srba. Danas u delti žive Lipoveni, koji su tu stigli iz Rusije u XVIII veku zbog verskih razloga. Bili su staroverci ali su se kroz vreme uklopili u postojeću hijerarhiju. Oni su ribar, žive na vodi i pored nje. Ulice su nekada zemlja i blato, nekada vodeni kanali. Venecija. Dunav se zvanično završava u Sulini. Ka njoj vodi glavni kanal jedne velike vodene mreže i to pravolinijski do samog Dunava. Skiti su donji deo Dunava nazivali Matoas – reka sreće.
E sada Srbija! Šta bi autoru da preskoči srpsku dunavsku priču. Obuhvatio je površno Beograd i Belu Crkvu u Banatu. Ali ljudi moji on ne vide ni Smederevski grad ni njegove zidine, tu poslednju prestonicu despotovine koja 1459. godine pada u turske ruke. A šta bi sa Viminacijumom, rimskim vojnim logorom koji se pominje još 86. godine p.n.e. Sledi Ramski pa Golubački grad. Istorije preko glave. Klaudio ni mukajet. Arheološko nalazište Lepenski vir nalazi se ispod Donjeg Milanovca. Njegovim otkrićem profesor Srejović je pomerio granice. Tadašnja arheologija je nastojala da to otkriće skrajne. Artefakti su neumoljivi: tu na obali velike vode i od njenih blagodeti živeli su ljudi još 7000. godine p.n.e. Zbog ove svetske senzacije profesor Lazar Trifunović, istoričar umetnosti, odneo je prečeno prase na iskopine. Prođe naš putnik i to i Trajanovu tablu! A ne vide ni ostatke Trajanovog mosta ispod Kladova. Zar Italijan da preskoči Rimsko carstvo? Pa Trajan je premostio Dunav, savladao ga i pokorio Dačane. Dao im je i jezik. Ništa više od toga. Spartak je bio Rumun. Kroz Đerdapsku klisuru Dunav je najlepši i najmoćniji. Na arapskom jeziku girdab znači vir. I tako baruštinom počeo baruštinom se i okončao. A između tih bara Dunav daje život.
Na njegovoj obali, u mestu Arištetneu, u kripti lokalne crkve počivaju Franc Ferdinand i supruga mu Sofija Hotek, koji su ubijeni u Sarajevu 1914. godine. Ostalo je zabeleženo da je Franc voleo da lovi: u jednom danu ubio je 2763 galeba. Gospode! A inače, u lovačkom zanosu je usmrtio 600 000 jelena. Da je poživeo potamanio bi pola Evrope. I Kafka je gledao Dunav pod svojim pravim imenom Amšel. Na putu ove već velike reke, ljuljuška se Bratislava pod svojim slovačkim imenom. A bivala je tu i kao nemački Presburg i mađarski Požun. To ime potiče od Pozonium, kada je u vreme antičkog Rima bio predstraža Dunavu. Nad ovom vodom lebdi i Pačirta-ševa, vrsta mađarske muzike. I pošto su Srbi dobacili do Sent Andreje, evo i njih. U Budimpešti se rodio Milo Dor (umetničko ime) od roditelja Srba, autor romana „Sva moja braća“ hronika budvanske porodice Zanović i „Ništa od sećanja“ roman o propasti jedne srpske familije u Banatu. A ima tu još nekoga. Tarzan je ustvari iz Temišvara, tj. Džoni Vajsmiler, koji je glumio Tarzana bio je rumunski plivač. Svašta je Klaudio saznao ploveći Dunavom: Miorica je u rumunskoj narodnoj pesmi jagnje, simbol mirno prihvaćene žrtve iz ljubavi prema drugima.
 |
| Delta Dunava |
Delta se već nazire, jedan od bezbrojnih rukavaca teče dužinom 110km duž tvrđave Salsovije u kojoj je car Konstantin naredio da se ubije njegov savladar Licinije. Turistički vodiči iz XIX veka navode da je u delti Dunava džungla ljudi. Bilo je tu Turaka, Kavkažana, Cigana i Crnaca, Bugara i Vlaha, Rusa i Srba. Danas u delti žive Lipoveni, koji su tu stigli iz Rusije u XVIII veku zbog verskih razloga. Bili su staroverci ali su se kroz vreme uklopili u postojeću hijerarhiju. Oni su ribar, žive na vodi i pored nje. Ulice su nekada zemlja i blato, nekada vodeni kanali. Venecija. Dunav se zvanično završava u Sulini. Ka njoj vodi glavni kanal jedne velike vodene mreže i to pravolinijski do samog Dunava. Skiti su donji deo Dunava nazivali Matoas – reka sreće.
 |
| Dunav - kroz Beograd |
E sada Srbija! Šta bi autoru da preskoči srpsku dunavsku priču. Obuhvatio je površno Beograd i Belu Crkvu u Banatu. Ali ljudi moji on ne vide ni Smederevski grad ni njegove zidine, tu poslednju prestonicu despotovine koja 1459. godine pada u turske ruke. A šta bi sa Viminacijumom, rimskim vojnim logorom koji se pominje još 86. godine p.n.e. Sledi Ramski pa Golubački grad. Istorije preko glave. Klaudio ni mukajet. Arheološko nalazište Lepenski vir nalazi se ispod Donjeg Milanovca. Njegovim otkrićem profesor Srejović je pomerio granice. Tadašnja arheologija je nastojala da to otkriće skrajne. Artefakti su neumoljivi: tu na obali velike vode i od njenih blagodeti živeli su ljudi još 7000. godine p.n.e. Zbog ove svetske senzacije profesor Lazar Trifunović, istoričar umetnosti, odneo je prečeno prase na iskopine. Prođe naš putnik i to i Trajanovu tablu! A ne vide ni ostatke Trajanovog mosta ispod Kladova. Zar Italijan da preskoči Rimsko carstvo? Pa Trajan je premostio Dunav, savladao ga i pokorio Dačane. Dao im je i jezik. Ništa više od toga. Spartak je bio Rumun. Kroz Đerdapsku klisuru Dunav je najlepši i najmoćniji. Na arapskom jeziku girdab znači vir. I tako baruštinom počeo baruštinom se i okončao. A između tih bara Dunav daje život.
