Knjiga sa temom seoba, i to samo Srba. Biblijski naslov, egzodus jednog naroda. Rasejanje na sve strane, od Hilandara do Sentandreje. Knjiga je podeljena po geografskim prostorima koje je srpsko pleme naseljavalo vekovima: Pisma iz Mađarske, Bečki dani, Matuška Rusija, Izveštaj iz Poljske, Putovanje u Rumuniju, Srbi u Trstu. Kakav nam je to usud? Bog će ga znati. Knjiga obiluje vrlo zanimljivim podacima. Recimo: 1497. godine pred napuljskom kraljicom, na jednoj priredbi, između ostalih pojavili su se i Sloveni, koji su pevali i igrali u jednom igrokazu o tamnovanju Sibinjanin Janka u Smederevu gradu. Zabavljači su nosili sledeća imena Ljuba, Vujko, Radoslav, Raško, Ratko, Milica, Duško, Vukašin... a zapisano je da Sloveni mnogo piju po svom običaju. Otkud oni u napuljskom kraljevstvu? To su bili stanovnici kolonija koje su stvorili doseljenici iz Srbije, Bosne, Hercegovine i sa Primorja, begunci pred turskim besom i sabljama; da je oružje kojim je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević kupljeno u Trstu, u radnji Bernardona Anđelinija; da je 1782. godine Jovo Kurtović, tršćanski bogataš, otvorio liniju između Trsta i Filadelfije; da je Njegoš boraveći u Trstu voleo da ide u pozorište itd. itd.
 |
| Preuzeto iz knjige Izlazak Srba - Milo Gligorijević |
U odeljku pod nazivom Beležnica najzanimljiviji, bar meni, su razgovori sa Milošem Crnjanskim, koje je autor imao posle povratka velikog pisca u domovinu. Tu se prepliću događaji iz mladosti Crnjanskog, kao i oni iz kasnijeg perioda njegova života. Susret sa već namćorastim starcem, punim gorčine ipak je mnogo značio i jednom i drugom. Jednom je Ivo Andrić rekao da "smo svi mi naučili da pišemo, samo se Crnjanski rodio sa tim darom". Autor "Seoba" je tako dobro poznavao svoj rod i njegovu sudbinu da je to neverovatno... nije to samo književnost, to je antropologija, psihologija, geografija. Ma sve zajedno, to su na okupu i Nikola Tesla, Jovan Cvijić, Milanković, Josif Pančić, Vuk Karadžić i Njegoš. I sva ta mesta gde nas je bilo, gde smo boravili, stvarali, patili, a Boga mi i pili, borili se za druge carevine i vodili tuđu diplomatiju, možda će imati neko sećanje na nas. "I kada se deca Srba u Londonu pretvore u Engleze, ostaće pomen da je u toj velikoj varoši, tegobno živeo i pisao Miloš Crnjanski".
