Solun, grad duhova - Mark Mazover

Ovu knjigu napisao je Mark Mazover. Ispod naslova upisane su dve godine, od 1430. do l950. Ovo pisanije počinje objašnjenjem da se ustvari prezime pisca izgovara Mezauer ali da se u Srbiji uvrežilo da se ono izgovara kako se piše. I zato je za nas Srbe autor Mazover. A inače je istoričar, tu smo se složili sa ostalima.

Geografski položaj Soluna su još Rimljani shvatili kako treba. VIA EGNATIA – je bio put izgrađen u II veku naše ere po naređenju prokonzula Gneja Egnacija, a povezivao je Drač u Iliriku sa Solunom i dalje sa Vizantom. Bio je dug 1120 kilometara. E to je osećaj za biznis, ne samo za vlast. Mada to mu uvek ide zajedno. U to antičko vreme reka Vardar nosila je ime Aksijus.

Međutim ovo štivo nije samo istorijsko, iako obiluje podacima: datumima, vladarima, atentatima, sukobima država, pregovorima. Nije jer je u svemu tome prednost data ljudima. Onima koji su tu varoš naseljavali: hrišćanima, muslimanima i Jevrejima. Helenska civilizacija od sredine XV veka ustupa mesto osmanskoj. Potomci Osmana gazije nove teritorije nazivaju Rumelija - to je turski naziv za hrišćanski Balkan. A posle njih stižu Jevreji, prognani iz Španije i Portugala. Jevreji koji su govorili grčki nazivani su ROMANIOTIMA. A oni Jevreji koji su prihvatili neku vrstu islama nazivani su maminima (vernima). Solun je bio neverovatna mešavina naroda, vera, jezika, saradnje, trgovine svim i svačim, od roblja do zlata i začina. Period turske vladavine potpuno je potisnut u zaborav, arhitektura iz tog perioda je skoro uništena, a sve u ime ponovne helenizacije. Sreća da je sačuvana kuća u kojoj se rodio Kemal Ataturk. Danas je u njoj konzulat Turske.

U tom gradu su rođeni Ćirilo i Metodije kao sinovi jednog vizantijskog oficira. Oni donesoše pismenenost Slovenima. Hvala im i večna slava!Stanovništvo u tom naselju je poslovalo i od toga živelo. Delilo se više po veri nego po etničkoj pripadnosti. A bilo je mnogo i Cincara, to je zabeleženo u mnogim dokumentima. Autor ih naziva Vlasima, a njihov jezik vlaški. To nije tačno. Samostalno pleme grčko - tračkog elementa iz okoline Pinda. Jezik im romanizovan, ali oni pripadaju helenskom kulturnom korpusu. Zato ih često nazivaju Grcima. Zbog toga su oni u Solunu i ostali kada je došlo do razmene stanovništva između Turske i Grčke. U tom prelomnom trenutku između l922. i 1924. godine hiljade Grka iz Male Azije stiže do Soluna, a isto toliko muhamedanaca odlazi u Tursku. Jevreji su već ranije počeli da se raseljavaju ka Evropi. Sa njima nestaju i sinagoge koje su izgradili. Izbeglice se useljavaju u kuće koje su bile napuštene, ali su osnivani i kampovi u vidu baraka i šatora zaostalih od Velikog rata. Prvog svetskog rata zapravo.

Solun je ponpovo grčki ali skroz osiromašio. Sirotinja je uvek volela muziku i to je valjda i održalo. Njojzi hvala. Zabeleženo je da su sve do sredine XX veka među tim siromašcima i izbeglima bile popularne gradske pesme koje su se izvodile po ulicama. Zvali su ih REBETIKO. Sama reč rempetis označava lutalicu, slepca, onoga koji je zastranio. Slično značenje ima i reč mangas - u našem žargonu mangaš.

I to bi bilo to. Još nešto. Mis Grčke za 1930. godinu bila je Aliki Diplaraku, posle je izabrana i za Mis Evrope u Parizu. Bila je iz Soluna. Zamereno joj je što je posetila Svetu Goru uz pomoć jednog sveštenika.

Eh ti Solunjani!