U
ovoj knjizi predstavljen je istorijat deset bitaka, od Velbužda
1330. do Košara 1999. godine. Marička, Kosovska, na Mišaru, Čegru,
Kumanovska, Cerska, Kolubarska i vazdušna odbrana Beograda 6. aprila
1941. godine. Svaka je imala svoje junake i svoju priču, svaku je
obeležilo dato vreme i uslovi. Koliko zaboravljenih reči u ovoj
knjizi: akindžija je brzi konjanik, a čuvar granice je krajiški
vojvoda. Murat je imao titulu pravedni – hudavendigar. Otac kneza
Lazara, Pribac, bio je logotet tj. šef dvorske kancelarije. Dahija
na turskom znači otpadnik. Onaj ko bude pročitao ovu knjigu
primetiće koliko je sličnosti sa današnjim vremenom. Verovatno
zbog toga što je čovek ista roba. Uvek. U belešci „Dve bitange
iz Trnave“ opisuju se dva kuma iz perioda Prvog ustanka (1806.
godina). Karađorđev vojvoda Miloje Petrović Trnavac i kum mu
Mladen Milovanović, predsednik Skupštine. Obojica iz Trnave kod
Kragujevca. I obojica uzeše najbolje kuće i dućane po Beogradu,
njive i livade oko istoga. Oslobodioci postaše tajkuni. Zvuči
poznato. A ovaj detalj vam je sigurno znan: sin Baje Pašića, Rada,
ganjao je frajle i kocku po Parizu, dok su njegovi vršnjaci ginuli u
Prvom svetskom ratu, na Suvoboru i Mačkovom kamenu. Sin Brane
Nušića, Strahinja, bio je jedan od 1300 kaplara i poginuo je. A
nisam znala da je Oskar Poćorek bio germanizovani Slovenac. Morao je
valjda da se dokaže. Nije mu bilo suđeno. A Boga mi ni njegovim
nastavljačima.
6. aprila 1941. na nebo iznad Beograda vinulo se 37
jugoslovenskih aviona protiv 468 nacističkih. Taj VI lovački puk
ušao je u istoriju. Zabeleženo je da su u okršaj krenuli iz kafane
„Zora“, koja se nalazila na današnjem Trgu republike. Ima je i
danas, prostor deli sa kockarnicom. Odatle su uzeli zalet u vidu
nekog žestokog goriva. Nije vredelo. Germani su čistili sve pred
sobom. Upravnik Beograda, general Ler okupatorski upravnik, bio je po
majci Rus i pravoslavne vere. Beograd mu je baš pasovao.
Poslednja
obarađena bitka je na karauli Košare, prema Albaniji. Na Veliki
petak 1999. (e baš vole da nam čestitaju praznike, svi redom) na
granicu Srbije navališe i OVK i regularna vojska Albanije i borci
Legije stranaca i britanskog SASA. I kuso i repato. Nismo se dali sve
do sklopljenog primirja. Izginusmo. Kako autor navodi jedan pesnik je
napisao „Još nijedno Srpče nije mrelo, a da nije nosilo raspelo“.
Stojiljković sa mnogo duha komentariše ukidanje vojnog roka:
Poslednji metak u Švajcarskoj valjda je opaljen kada se ženio
Vilijem Tel, ali ta zemlja ima ozbiljan vojni budžet.
Moram
da pohvalim ilustracije koje prate svaku ispričanu priču. Uradio ih
je Dragan Paunović u strip maniru i tako događaje približio
čitaocu.
