„Urednik“ – Marko Vidojković

Kada počeh da čitam ovu knjigu mislila sam da nije za mene. Jednostavno sam prestara. Ali nisam je ostavila. Sve mi je to blisko i poznato. Humora na pretek. To je vreme u kome živimo, bez obzira na godine. Knjigu je autor posvetio novinarima. Njihovom načinu života, brzom življenju, ljubavima i vestima. To je svet za sebe, tako neobavezan i slobodan. Zavidim ponekad. Vidojković poznaje sve što treba da bi se ovakva knjiga napisala. Uostalom to je iskustvo, nije fantazmagorija. Ivo Andrić je pisao baš tako: iskustveno. Sve su to bili događaji, sve se jednom desilo i svi su likovi jednom postojali. I ovaj naš urednik u svome dobu radi, voli, opstaje. A svako vreme nosi svoje breme. Pa i to njegovo, a ono je i naše. Crnjanski se bavio seobama, Njegoš pitanjima morala a Pekić Cincarima. I svi su bili sjajni i ostavili nam reči, misli, slike za nezaborav. E pa Marko nam je ostavio jedog urednika, beogradskog mangaša, vođu novinarske ekipe od koga drugi marnjavaju štosove. To se u moje vreme zvalo dasa.

"Urednik" - Marko Vidojković

Fanula Papazoglu "Iz istorije antičkog Balkana"

Fascinantna knjiga!Prostor Balkana sagledan na osnovu zapisa: bilo da su u pitanju knjige antičkih geografa, putopisaca ili hroničara, prepiske, testamenti, spiskovi, sudski procesi ili natpisi na spomenicima i novcu.

Ko je sve živeo i tumarao Balkanom?Ilirska plemena (Ardieji, Dalmati, Auterijati), Tračani, izmedju njih Dardanci. Ovi poslednji ne pripadaju ilirskom etničkom korpusu, potiču od starog protofrigijskog ili dakomizijskog sloja tj. stanovništva Male Azije. Ime Dardanaca nestaje sa antikom.

"Iz istorije antičkog Balkana" - Fanula Papazoglu

Zabeležena ilirska imena su: Desumena, Andius, Dida, Nanus, Cina, Gentio, Agron, Epicadus. U spisima se Makedonija naziva Emetija, a planina Balkan Hemus. Kotorski zaliv nosi ime Rizomski, a Hvar je Faros ili Paros. Ova knjiga podrazumeva korišćenje atlasa, po mogućstvu istorijskog. Geografske karte u ovom slučaju nisu pomagala. One su esencija porekla i velikih pokretanja naroda na zemaljskom šaru. A  Varvari koji su živeli na tom prostoru u vreme Homera (9.vek pre naše ere) označavali su strance, ali do perioda Aleksandra Velikog (4.vek pre naše ere) taj pojam dobija novo značenje tj. njime se ukazuje na primitivne nekulturne ljude. I još nešto. Jezik. Ko ne govori grčki, a kasnije latinski je varvarin. Zabeleženo je da su Aleksandra Velikog  i njegovog učitelja Aristotela nazivali „poluvarvarima“ jer su obojica govorili grčkim jezikom sa jakim makedonskim naglaskom.