Kada
počeh da čitam ovu knjigu mislila sam da nije za mene. Jednostavno sam
prestara. Ali nisam je ostavila. Sve mi je to blisko i poznato. Humora na
pretek. To je vreme u kome živimo, bez obzira na godine. Knjigu je autor
posvetio novinarima. Njihovom načinu života, brzom življenju, ljubavima i
vestima. To je svet za sebe, tako neobavezan i slobodan. Zavidim ponekad.
Vidojković poznaje sve što treba da bi se ovakva knjiga napisala. Uostalom to
je iskustvo, nije fantazmagorija. Ivo Andrić je pisao baš tako: iskustveno. Sve
su to bili događaji, sve se jednom desilo i svi su likovi jednom postojali. I
ovaj naš urednik u svome dobu radi, voli, opstaje. A svako vreme nosi svoje
breme. Pa i to njegovo, a ono je i naše. Crnjanski se bavio seobama, Njegoš
pitanjima morala a Pekić Cincarima. I svi su bili sjajni i ostavili nam reči,
misli, slike za nezaborav. E pa Marko nam je ostavio jedog urednika,
beogradskog mangaša, vođu novinarske ekipe od koga drugi marnjavaju štosove. To
se u moje vreme zvalo dasa.
 |
| "Urednik" - Marko Vidojković |
Нема коментара:
Постави коментар