Crnogorski roman - Đuro Radosavović

Autor se rodio u Titogradu, a odrastao u Podgorici. A moj se otac rodio u Podgorici, a živeo  i umro u Beogradu. Eto konekcije. A u knjizi  pisac pominje i Tološe, oklen su moji Brnovići. Naime tamo je jedan od junaka povredio nogu na fudbalskom terenu. A u Tološe ima FK  „Crvena stijena“. Vazda se tamo igrao dobar fudbal i pravila dobra loza. Žestina, nema šta.

Crnogorski roman

A sada nešto o romanu. Podgorica u novom vremenu. Blejana svoje vrste. Skučeno i dosadno. Pisac, inače glavni junak, proživljava dane baš tako i tu. Svestan je toga i ništa ne menja. Suprotnost tome je biografija njegovog oca i druga mu Boba. Oni su imali ideju, kao i njegov rođak Gojko: patriotizam  u velikim dozama, osećaj za pravednost, onako njegoševski. Đuro voli svoga oca. I majku. On se ne ismeva, on pripoveda. Ironije ima, podsmeha ne.

Njega i njegove drugove iznedrilo je jedno novo doba, jedna nespremnost da se staro napusti, a novo oberučke prihvati. Njemu je teško, tako da je kraj nekako predvidiv. Jer život mu nije bio bajka, tražio je sebe, hteo je da razume šta se dešava. Ali đavo je došao po svoje.

Deseti dar - autorka Džejn Džonson

Knjiga je posvećena Abdelu, inače mužu autorke - Abdelatifu Bakrimu. Originalni naziv je „Ukrštene kosti“, a naš prevod je „Deseti dar“ uzet iz marokanske pesme o tome kojoj je desetorki Bog podario lepotu: kana, sapun, svila, ralo, stoka, medne košnice, sunce nad gorom, polumesec tanani, konji i knjige. I eto naslova.

Radnja prati tok događaja iz 1625. godine (otmica grupe građana iz jedne crkve u Kornvolu od strane marokanskih gusara) i razlaza jednog ljubavnog para početkom 21. veka. Taj paralelni tok je isprepletan i vrlo povezan. I na isti način se razvijaju osećanja, otvaraju svetovi, mešaju kulture. Ketrin iz 17. veka uliva hrabrost Džuliji iz 21. veka. Jedan incident zabeležen u engleskim hronikama omogućio je  stvaranje sjajne priče. Toliko toga ne znamo. Treba istraživati prošlost da bi se shvatila sadašnjost. Definitivno - o budućnosti i da ne govorim. Mašta je ipak učinila svoje i  gospodari mora i zemlje, robovi i sluge, sve je to istinito. I Engleska i Maroko. Ali tu se udenula ljubav i jedna knjiga pod nazivom „Veziljina dika“. Ta knjiga sa mustrama za vez, ali i povest o nezadovoljstvu vezilje i na kraju o njenoj sreći, povezala je vekove. Vezilja je našla ljubav čak na Mediteranu. I to sa gusarom. Ne znam da li je imao povez na oku .Sva je prilika da nije. Ili ga je možda skinuo. A knjiga o vezu je preživela vekove i pomogla da dve dame nađu svoju sreću. Aferim!