Autor
se rodio u Titogradu, a odrastao u Podgorici. A moj se otac rodio u Podgorici, a
živeo i umro u Beogradu. Eto konekcije. A
u knjizi pisac pominje i Tološe, oklen
su moji Brnovići. Naime tamo je jedan od junaka povredio nogu na fudbalskom
terenu. A u Tološe ima FK „Crvena
stijena“. Vazda se tamo igrao dobar fudbal i pravila dobra loza. Žestina, nema
šta.
 |
| Crnogorski roman |
A sada nešto o romanu. Podgorica u novom vremenu. Blejana svoje vrste. Skučeno
i dosadno. Pisac, inače glavni junak, proživljava dane baš tako i tu. Svestan
je toga i ništa ne menja. Suprotnost tome je biografija njegovog oca i druga mu
Boba. Oni su imali ideju, kao i njegov rođak Gojko: patriotizam u velikim dozama, osećaj za pravednost, onako
njegoševski. Đuro voli svoga oca. I majku. On se ne ismeva, on pripoveda. Ironije
ima, podsmeha ne.
Njega
i njegove drugove iznedrilo je jedno novo doba, jedna nespremnost da se staro
napusti, a novo oberučke prihvati. Njemu je teško, tako da je kraj nekako
predvidiv. Jer život mu nije bio bajka, tražio je sebe, hteo je da razume šta
se dešava. Ali đavo je došao po svoje.
Нема коментара:
Постави коментар