Ovu
knjigu napisao je Mark Mazover. Ispod naslova upisane su dve godine,
od 1430. do l950. Ovo pisanije počinje objašnjenjem da se ustvari
prezime pisca izgovara Mezauer ali da se u Srbiji uvrežilo da se ono
izgovara kako se piše. I zato je za nas Srbe autor Mazover. A inače
je istoričar, tu smo se složili sa ostalima.
Geografski
položaj Soluna su još Rimljani shvatili kako treba. VIA EGNATIA –
je bio put izgrađen u II veku naše ere po naređenju prokonzula
Gneja Egnacija, a povezivao je Drač u Iliriku sa Solunom i dalje sa
Vizantom. Bio je dug 1120 kilometara. E to je osećaj za biznis, ne
samo za vlast. Mada to mu uvek ide zajedno. U to antičko vreme reka
Vardar nosila je ime Aksijus.
Međutim
ovo štivo nije samo istorijsko, iako obiluje podacima: datumima,
vladarima, atentatima, sukobima država, pregovorima. Nije jer je u
svemu tome prednost data ljudima. Onima koji su tu varoš
naseljavali: hrišćanima, muslimanima i Jevrejima. Helenska
civilizacija od sredine XV veka ustupa mesto osmanskoj. Potomci
Osmana gazije nove teritorije nazivaju Rumelija - to je turski naziv
za hrišćanski Balkan. A posle njih stižu Jevreji, prognani iz
Španije i Portugala. Jevreji koji su govorili grčki nazivani su
ROMANIOTIMA. A oni Jevreji koji su prihvatili neku vrstu islama
nazivani su maminima (vernima). Solun je bio neverovatna mešavina
naroda, vera, jezika, saradnje, trgovine svim i svačim, od roblja do
zlata i začina. Period turske vladavine potpuno je potisnut u
zaborav, arhitektura iz tog perioda je skoro uništena, a sve u ime
ponovne helenizacije. Sreća da je sačuvana kuća u kojoj se rodio
Kemal Ataturk. Danas je u njoj konzulat Turske.
U tom gradu su rođeni
Ćirilo i Metodije kao sinovi jednog vizantijskog oficira. Oni
donesoše pismenenost Slovenima. Hvala im i večna slava!Stanovništvo
u tom naselju je poslovalo i od toga živelo. Delilo se više po veri
nego po etničkoj pripadnosti. A bilo je mnogo i Cincara, to je
zabeleženo u mnogim dokumentima. Autor ih naziva Vlasima, a njihov
jezik vlaški. To nije tačno. Samostalno pleme grčko - tračkog
elementa iz okoline Pinda. Jezik im romanizovan, ali oni pripadaju
helenskom kulturnom korpusu. Zato ih često nazivaju Grcima. Zbog
toga su oni u Solunu i ostali kada je došlo do razmene stanovništva
između Turske i Grčke. U tom prelomnom trenutku između l922. i
1924. godine hiljade Grka iz Male Azije stiže do Soluna, a isto
toliko muhamedanaca odlazi u Tursku. Jevreji su već ranije počeli
da se raseljavaju ka Evropi. Sa njima nestaju i sinagoge koje su
izgradili. Izbeglice se useljavaju u kuće koje su bile napuštene,
ali su osnivani i kampovi u vidu baraka i šatora zaostalih od
Velikog rata. Prvog svetskog rata zapravo.
Solun je
ponpovo grčki ali skroz osiromašio. Sirotinja je uvek volela muziku
i to je valjda i održalo. Njojzi hvala. Zabeleženo je da su sve do
sredine XX veka među tim siromašcima i izbeglima bile popularne
gradske pesme koje su se izvodile po ulicama. Zvali su ih REBETIKO.
Sama reč rempetis označava lutalicu, slepca, onoga koji je
zastranio. Slično značenje ima i reč mangas - u našem žargonu
mangaš.
I to bi
bilo to. Još nešto. Mis Grčke za 1930. godinu bila je Aliki
Diplaraku, posle je izabrana i za Mis Evrope u Parizu. Bila je iz
Soluna. Zamereno joj je što je posetila Svetu Goru uz pomoć jednog
sveštenika.
Eh ti
Solunjani!
