Samarkand - Amin Maluf

Čitala sam unazad. Prvo „Fotelju na Seni“ pa onda „Samarkand“. Pisac je isti, Amin Maluf. U ovo naše vreme Samarkand se nalazi u Uzbekistanu. Nomen est omen tj. ime je znak. Samarkand je baš to. Ime puno mistike, ime koje obećava i zavarava, pušta mašti na volju.

Samarkand - grad

Glavni lik je Rukopis. To je ustvari pisanije Omara Hajama, persijskog učenjaka, pesnika i astronoma iz XI veka. Rubaija, njegov zapis o ljubavi, lepoti života, uživanja u zvezdanim noćima i pićima. A uz sve te uživancije i beležnica. Opisani su događaji vezani za vlast, i duhovnu i svetovnu. Nastanak reda asasina u gradu Alamutu, u kome su njegovi članovi boravili od 1092. do 1162. godine. Njihov kamp za obuku, za život pun odricanja, spremanje za borbu protiv neprijatelja – Poznato! Bivalo je toga i kasnije, kroz vekove. Ima ga još svuda na ovome svetu. Kraj se odigrao na „Titaniku“, sa kojim tone i rukopis. Citat iz Rukopisa „Raj i pakao su u tebi“.

Bunker swing

       Ovo je prva knjiga koliko znam Mirjane Đurđević, koju piše u duetu. I to sa Brankom Mlađenovićem. Prethodne, Beograd, Kaja i dobri Amerikanac, Bremasoni, Deda Rankove riblje teorije, Leš u fundusu, Treći sektor i mnoge druge, pisala je sama. "Bunker swing" nosi njen pečat, nekako je prepoznatljiv njen rukopis. Neću da grešim ovo duše što mi je preostalo, verovatno je veliki udeo i muškog člana ekipe. Ovo pisanije obrađuje čisto srpsku stvar. Mentalitet i istoriju našeg naroda smešta u Čikago u vreme dvadesetih godina dvadesetog veka. Prohibicija i Srbi u njoj.

Neumorna Anđelka rodom iz Vojvodine i Tričko iz Južne Srbije čine kostur ovog romana. Njihovi dijalozi izazivaju smeh, Žarko i Braša ih dopunjuju. Od kuvanja i izdavanja soba ovaj četverac stiže i do proizvodnje  rakije. Njihove dogodovštine, ophođenje sa okolinom, američke  navike i život uopšte, sve se to pretvara u veliku vratolomiju. Jezik kojim oni govore je fantastična mešavina engleskog i raznih srpskih narečja. Epizoda sa raspopom iz Crne Gore je malo uozbiljila situaciju. Kao i slučaj sa Tričkovom pesmom "Kad Anđa zapeva" koju mu je preoteo Beni Gudman. I na kraju rusvaja natrag u Krčedin. Neću sve da vam ispričam. Pročitajte. Inače knjiga se rodila za ekranizaciju.

Druid iz Sindiduna

     Preporuka za dane praznika. Knjigu u ruke!Samo za vas je napisao Vladislav Bajac „Druida iz Sindiduna“. Izmaštan susret Aleksandra Makedonskog i Joana Brekliena, keltskog mudraca. A moglo je i da se desi. Jer u istorijskim izvorima, a i na osnovu arheoloških ostataka, evidentno je da su keltska plemena boravila na našim današnjim prostorima otprilike do 15. godine pre naše ere kada ih Rimljani preseljavaju u Panoniju. Dovoljno vremena da se zamisli susret dve kulture, dva učenja i shvatanja sveta, negde u Podunavlju. A između svega toga Aristotel. Od tog susreta ostala su nam i imena. Keltsko pleme Skordisci prenelo je Rimljanima naziv Dunum – grad na njihovom jeziku. Te dovođenjem Singa ili Sinda Rimljani zatečeno keltsko naselje označavaju kao Singidunum.

Sami Kelti pak ugledavši visoku stenu iznad ušća Savusa u Danuvius izgovorili su Kaulijak. I to bi osnova keltskog Sindiduna, rimskog Singidunuma, slovenskog Gornjeg grada, turskog Kalemegdana i srpskog Beograda. A Latini su u čudu konstatovali reku sa dva imena: gornji tok je nosio ime po keltskoj boginji Danu, Danuvius a donji po starogrčkom Ister. Skordisci su bili oduševljeni rudnim nalazištem na brdu Angurion tj. Avali. Gradili su svoja staništa na Karaburmi, Rospi-Ćupriji, Guberevcu i osnovali u bližoj okolini Beograda: Vinču, Ritopek, Grocku... Neću više. Pročitajte knjigu.