Naslov
odgovara događaju: pisac je islednik, on ispituje, istražuje,
tabana prohujalim danima, godinama i decenijama u kojima je njegova
porodica i njegovi preci prodefilovala. Vreme u kome su boravili,
mislili i voleli. A sve okolo je istorija, sve su to faze u razvoju,
nastanku i propasti jedne zemlje. A to je neka ikonografija, nešto
kao pozornica na kojoj se odigrava ta porodična saga. Tu su i
porodični prijatelji, drugari, komšije. I sve možeš da ih
zamisliš, da ih smestiš u prostor od Soluna do Beča i od Pule do
Budimpešte. A između Mačva. Lik piščeve majke je dominantan. Ima
nešto u njoj i od moje mame Jelene, koja je decenijama tvrdila da su
suhomesnati proizvodi bili kvalitetniji u Kraljevini Jugoslaviji.
Između
ovih korica batrga se čitav Balkan. On je uzburkan, uzavreo u svakom
vremenu. I baš zbog njega takvog su i nastale ove priče, ova
događanja. Velikić je vešt romansijer. On sve na ovim listovima
hartije vodi i razvodi. Svemu je našao mesto i sve je leglo kako Bog
miluje. Čarobni su toponimi koji se ređaju, iskaču zaboravljeni
predmeti, obredi, izreke, lična imena, pojmovi. Ali ipak u knjizi
nema traume, patnje, brige. Sve je to iza, može se predpostaviti šta
je iza svih tumbanja, pokreta čitavih naroda, ratova. Giba se
balkanski prostor i u njemu sled života, navika, parola, vojski i
ideologija. Ovde je Stalać ravan Parizu. Zato što je važan jer iz
njega proizilaze mnogi likovi koji knjigom tumaraju sve do njenog
samog kraja. Svuda se odvija život ovakav ili onakav. A najviše mi
se dopala ova misao: Dobro pobeđuje samo u bajkama.
Knjigu
je izdala „Laguna“. Ta kuća ume da propozna, da oseti i pisca i
publiku.
