Sava Mrkalj (Povijest o jednom stradalniku) - Gojko Nikoliš

     Ovo je knjiga koju bih uvrstila u lektiru za srednju školu. Mrkalj je zaboravljen iako je bio reformator srpske azbuke. On je pre Vuka Karadžića, sa kojim se inače družio, naše pismo prečistio i od njegovih 46 slova izbacio 20. On je utro put Vuku i prvi je među Srbima objavio načelo „piši kako što govoriš“.

Bio je školovan čovek, govorio je nekoliko jezika ali nije posedovao duševnu stabilnost i mlad je umro u duševnoj bolnici u Beču. Sudbina mu je bila teška kao i vreme u kome se obreo kao austrougarski podanik, a pripadnik razbacanog srpskog naroda. Životni metež je samleo jednog talentovanog čoveka. Pročitajte knjigu o stradanju osobe koja je napisala ove stihove:

„Zlo je mučno sadašnje podneti

Zlo nas bivše peče u pameti,

Buduće već jede nas.

Dnevne tuge rađaju sne hudne,

A sni noćni rastuže nas budne.

Jesmo l’ bez zla koji čas?“

Stari Beograd - putopisi iz XIX veka

          Ovo je knjiga uglavnom za one koji su živeli ili još uvek žive u Beogradu. Da se obavestimo o nepoznatim podacima nama potpuno poznate varoši. To je neka vrsta zbirke putopisa o Beogradu, beleške i zapažanja samih stanovnika ali i onih koji su kroz grad prolazili uglavnom u XIX veku. Tu su skupljena zapažanja Joakima Vujića, Ota Pirha, Boa-L-Konta, Milana Đ. Milićevića, Sigfrida Kapera, Koste Hristića i Branislava Nušića (pravo ime Alkibijad Nuša). 

Oni su pisali o Kapetan Mišinom zdanju, o vožnji Dunavom, bombardovanju Beograda 1862. godine, o beogradskim knjižarama i pozorišnim trupama. Pred nama se otvara svet koji je nekada ovuda tabanao, gradio, ludovao. Neverovatno vreme!Odlazak turske imperije i nadiranje evropskih, najviše građevinskih vrednosti. Kao i ponašanje. Balovi, muzičke bande u sudaru sa birtijama na Dorćolu i tako večito između orijenta i oksidenta. Na kraju knjige nešto zanimljivo: topografske beleške Milana Đ. Milićevića. Iz njih ćete saznati gde je bila Bara Venecija, a gde Gospodarska mehana, koji deo Beograda se zvao Zerek a koji Jalija. Dobro bi bilo ovu knjigu imati u svojoj biblioteci. Podsećanja radi, a i ljubavi.

Druid iz Sindiduna

     Preporuka za dane praznika. Knjigu u ruke!Samo za vas je napisao Vladislav Bajac „Druida iz Sindiduna“. Izmaštan susret Aleksandra Makedonskog i Joana Brekliena, keltskog mudraca. A moglo je i da se desi. Jer u istorijskim izvorima, a i na osnovu arheoloških ostataka, evidentno je da su keltska plemena boravila na našim današnjim prostorima otprilike do 15. godine pre naše ere kada ih Rimljani preseljavaju u Panoniju. Dovoljno vremena da se zamisli susret dve kulture, dva učenja i shvatanja sveta, negde u Podunavlju. A između svega toga Aristotel. Od tog susreta ostala su nam i imena. Keltsko pleme Skordisci prenelo je Rimljanima naziv Dunum – grad na njihovom jeziku. Te dovođenjem Singa ili Sinda Rimljani zatečeno keltsko naselje označavaju kao Singidunum.

Sami Kelti pak ugledavši visoku stenu iznad ušća Savusa u Danuvius izgovorili su Kaulijak. I to bi osnova keltskog Sindiduna, rimskog Singidunuma, slovenskog Gornjeg grada, turskog Kalemegdana i srpskog Beograda. A Latini su u čudu konstatovali reku sa dva imena: gornji tok je nosio ime po keltskoj boginji Danu, Danuvius a donji po starogrčkom Ister. Skordisci su bili oduševljeni rudnim nalazištem na brdu Angurion tj. Avali. Gradili su svoja staništa na Karaburmi, Rospi-Ćupriji, Guberevcu i osnovali u bližoj okolini Beograda: Vinču, Ritopek, Grocku... Neću više. Pročitajte knjigu.