Maga Magazinović

Životna priča žene koja je u balkanskoj Srbiji pomerala granice. I uspela je. Knjigu o svom podvigu, pod nazivom "Moj život",  napisala je jezikom svoga naroda, onako po vukovski. Maga je početkom XX veka počela sa jednim eksperimentom: da se u Srbiji obrazuje, školuje i doktorira na univarzitetu i jedno žensko čeljade. I to skromno ali otresito, koje zahteva pravdu i ravnopravnost.

Moj život - Maga Magazinović

Izborila  se, a posle toga svoju ljubav prema igri, telesnim vežbama i  pokretu uvela u školstvo. Njena baletska škola, škola modernog baleta i igre iznedrila  je mnoge  igrače, među njima Luja Daviča. U Evropi, tačnije u Nemačkoj i Austriji, pohađala je godinama kurseve modernog plesa po konceptu Isidore Dankan i Žaka Delakroza.

Maga Magazinović sa svojom plesnom trupom

Novine i slobodu pokreta pretpostavila je klasičnom baletu i tako u Srbiju donela pelcer plastičnog izraza u igri. Malo je poznat podatak, koji ona iznosi u knjizi, da je na Festivalu  balkanskih modernih igara u Istanbulu 1936.i 1937. godine, gostovala i njena Studentska folklorna grupa i da je tada  Kemal Ataturk igrao u kolu između nje i njene ćerke Rajne Gezeman. A iz mnoštva činjenica koje ona navodi, izdaja se i to da je 1923. godine njena baletska grupa izvela u Tašmajdanskoj pećini prikladnu tačku "U pećini gorskog cara" (Grig iz "Per Ginta"). Sve je Maga stizala: da predaje u gimnaziji, da vodi baletski studio, da se usavršava i prevodi sa nemačkog, organizuje priredbe i gostovanja. Srpkinja koja je sasvim prirodno pripadala Evropi, njenoj kulturi i civilizaciji. A duboko bila odana svetosavskoj tradiciji. Može i to.

Maga Magazinović