Nije dobio NIN-ovu nagradu. Ali baš zato  treba pročitati "Osamu" Vladimira Kecmanovića. Nagrada obično nije i preporuka. Mene baš briga za priznanja. Meni se  to pisanije sviđa. Jer Kecmanović poznaje Bosnu, zna on dobro taj tamni vilajet. Zato je i mogao  tako pitkim i  tako ljudskim, jaranskim jezikom da opiše sve ono što se desilo jednoj porodici  i njenim članovima. Tri njene generacije su  obuhvaćene u romanu, tri perioda u razvoju i životu Balkana. Kako je ključao taj karakazan, kako se tu kuvalo i drobilo.

Osama

A sam čovek, to biće božansko i savršeno ustrojeno, nedokučivo, u vrtlogu se ne snađe uvek. Posle ove knjige neke stvari bolje razumemo, manje lutamo, ne osuđujemo naprečac. Kecmanović je otškrinuo vrata odaje u kojoj se postaje OSAMA. Svi smo bili tu, sve videli, sa tog časa nismo pobegli. Autor je uspeo da događaje  u nekadašnjoj Jugoslaviji, životu u njoj, njen raspad i zbunjenog insana  u svemu tome, tradiciju, ugled i propast predstavi jasno i prihvatljivo. A Osama sem što je ime može da označava i samoću. Nekako se udenulo jedno u drugo ili je to uradio Kecmanović lično.

Kandže s dijagnozom

Posle "Urednika", koji sam već uvrstila u ovo svoje zdanije, Marko Vidojković ponovo nastupa. On ustvari gazi oštro, ide đonom pa šta bude. Može mu se, jer zna da piše. "Kandže 1 i 2" i "Priče s dijagnozom" se potpuno uklapaju u autora, nekako su srasli sa njim.

Kandže 1

Vidojković tumači vreme izmešta ljude u turbulentne događaje koje to vreme sa sobom nosi. On je kao hroničar, što smo takvi kakvi smo, šta nam se desilo, možemo li dalje i bolje. On se ne pita da li nekoga ljuti, da li nekoga postidi. I to je dobro. Šta smo skuvali to i kusamo. Jezik je sočan, gradski, mangupski ali ima tu i nešto od viteštva.

Kandže 2

Preporuka je da sve tri knjige treba pročitati. Ide to samo kada se jednom krene. I godine prestaju da budu prepreka, tako da i mi seniori razumemo gradivo. Ima i nas u tom štivu, prepoznamo se, nasmejemo, a  Boga mi možemo i da zaplačemo.

„Urednik“ – Marko Vidojković

Kada počeh da čitam ovu knjigu mislila sam da nije za mene. Jednostavno sam prestara. Ali nisam je ostavila. Sve mi je to blisko i poznato. Humora na pretek. To je vreme u kome živimo, bez obzira na godine. Knjigu je autor posvetio novinarima. Njihovom načinu života, brzom življenju, ljubavima i vestima. To je svet za sebe, tako neobavezan i slobodan. Zavidim ponekad. Vidojković poznaje sve što treba da bi se ovakva knjiga napisala. Uostalom to je iskustvo, nije fantazmagorija. Ivo Andrić je pisao baš tako: iskustveno. Sve su to bili događaji, sve se jednom desilo i svi su likovi jednom postojali. I ovaj naš urednik u svome dobu radi, voli, opstaje. A svako vreme nosi svoje breme. Pa i to njegovo, a ono je i naše. Crnjanski se bavio seobama, Njegoš pitanjima morala a Pekić Cincarima. I svi su bili sjajni i ostavili nam reči, misli, slike za nezaborav. E pa Marko nam je ostavio jedog urednika, beogradskog mangaša, vođu novinarske ekipe od koga drugi marnjavaju štosove. To se u moje vreme zvalo dasa.

"Urednik" - Marko Vidojković

Fanula Papazoglu "Iz istorije antičkog Balkana"

Fascinantna knjiga!Prostor Balkana sagledan na osnovu zapisa: bilo da su u pitanju knjige antičkih geografa, putopisaca ili hroničara, prepiske, testamenti, spiskovi, sudski procesi ili natpisi na spomenicima i novcu.

Ko je sve živeo i tumarao Balkanom?Ilirska plemena (Ardieji, Dalmati, Auterijati), Tračani, izmedju njih Dardanci. Ovi poslednji ne pripadaju ilirskom etničkom korpusu, potiču od starog protofrigijskog ili dakomizijskog sloja tj. stanovništva Male Azije. Ime Dardanaca nestaje sa antikom.

"Iz istorije antičkog Balkana" - Fanula Papazoglu

Zabeležena ilirska imena su: Desumena, Andius, Dida, Nanus, Cina, Gentio, Agron, Epicadus. U spisima se Makedonija naziva Emetija, a planina Balkan Hemus. Kotorski zaliv nosi ime Rizomski, a Hvar je Faros ili Paros. Ova knjiga podrazumeva korišćenje atlasa, po mogućstvu istorijskog. Geografske karte u ovom slučaju nisu pomagala. One su esencija porekla i velikih pokretanja naroda na zemaljskom šaru. A  Varvari koji su živeli na tom prostoru u vreme Homera (9.vek pre naše ere) označavali su strance, ali do perioda Aleksandra Velikog (4.vek pre naše ere) taj pojam dobija novo značenje tj. njime se ukazuje na primitivne nekulturne ljude. I još nešto. Jezik. Ko ne govori grčki, a kasnije latinski je varvarin. Zabeleženo je da su Aleksandra Velikog  i njegovog učitelja Aristotela nazivali „poluvarvarima“ jer su obojica govorili grčkim jezikom sa jakim makedonskim naglaskom.

Kainov ožiljak

     

  

      Dvojac Vladimir Kecmanović i Dejan Stojiljković se pokazao kao uspešan. Oni pišu dobro i u singlu, tako da se dubl podrazumeva. Napisali su štivo koje se oslanja na dokumenta ali je ono tako romansirano da postaje triler. Ivo Andrić na službi u Berlinu. Uoči Drugog svetskog rata. Rastrzani poslanik Kraljevine Jugoslavije upušta se u potragu za autorom zbirke pesama „Kainov ožiljak“. Ona onako nagorela,izvučena sa lomače Trećeg rajha, nosi u sebi tajnu. Nosi ožiljak  zbog bratoubistva. I onda se razvezuje pred njim Balkan i onaj bosanski karakazan u kojem vazda vri. Bez tog kazana Andrić nije mogao. On mu je bio i izbor i izvor. Iskustvo življenja, ljubav i sećanja stvorila su Andrića. Ostavio nas je da mislimo i promišljamo sudbinu ovoga  sveta. A dvojac je sjajno izneo jednu priču u jednom vremenu. Treba pročitati. Čak je i napeto pred kraj.

Bunker swing

       Ovo je prva knjiga koliko znam Mirjane Đurđević, koju piše u duetu. I to sa Brankom Mlađenovićem. Prethodne, Beograd, Kaja i dobri Amerikanac, Bremasoni, Deda Rankove riblje teorije, Leš u fundusu, Treći sektor i mnoge druge, pisala je sama. "Bunker swing" nosi njen pečat, nekako je prepoznatljiv njen rukopis. Neću da grešim ovo duše što mi je preostalo, verovatno je veliki udeo i muškog člana ekipe. Ovo pisanije obrađuje čisto srpsku stvar. Mentalitet i istoriju našeg naroda smešta u Čikago u vreme dvadesetih godina dvadesetog veka. Prohibicija i Srbi u njoj.

Neumorna Anđelka rodom iz Vojvodine i Tričko iz Južne Srbije čine kostur ovog romana. Njihovi dijalozi izazivaju smeh, Žarko i Braša ih dopunjuju. Od kuvanja i izdavanja soba ovaj četverac stiže i do proizvodnje  rakije. Njihove dogodovštine, ophođenje sa okolinom, američke  navike i život uopšte, sve se to pretvara u veliku vratolomiju. Jezik kojim oni govore je fantastična mešavina engleskog i raznih srpskih narečja. Epizoda sa raspopom iz Crne Gore je malo uozbiljila situaciju. Kao i slučaj sa Tričkovom pesmom "Kad Anđa zapeva" koju mu je preoteo Beni Gudman. I na kraju rusvaja natrag u Krčedin. Neću sve da vam ispričam. Pročitajte. Inače knjiga se rodila za ekranizaciju.

Odjeci ratnog raspada Jugoslavije u knjizi Muharema Bazdulja "I oni su pjevali o ratu"

    Sam autor navodi da „ova knjiga predstavlja izmijenjenu i proširenu verziju mog magistarskog rada Odjeci ratnog raspada Jugoslavije u suvremenoj angloameričkoj književnosti odbranjenog u martu mjesecu 2012. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu“. Pratimo događaje na Balkanu u 19. veku ne samo u novinskim izveštajima i putopisima već i u romanima.

I oni su pjevali o ratu - Muharem Bazdulj

Izmišljene kraljevine Ruritanija i Kravonija smeštene su na Balkanu. Pred nama su opisi Dalmacije koji se spuštaju sve do grčkog Akropolja. Arheolozi su otkrivali ali i odnosili. Treba da vrate. Prvi svetski rat Srbe približava Britaniji, a u Drugom su jugoslovenski pokret otpora i Englezi već jarani. I nižu se pojedinosti i likovi putem kojih stižemo do raspada Titove Jugoslavije. Poučna knjiga o tome kako su nas drugi videli i kako su nas razumeli. I da li su Suzan Sontag, Salman Ruždi ili Brodski znali o čemu se tu radi. I dok je trajalo komadanje Brodski je 1992. godine objavio Bosansku pjesmu u Njujork Tajmsu:

Dok svoj viski mirno pijete

žohara gazite, prepone češete

dok vam prsti po kravati prebiru,

ljudi umiru.